Инклузија подразумева право све деце на образовање, почев од предшколског узраста, до високог образовања. Она обухвата:
Децу са сметњама у развоју
Децу са инвалидитетом
Децу из маргинализованих група
Даровиту децу
То би значило да све горе наведене групације треба да се нађу у редовном образовном систему.
Свако дете, сходно својим могућностима напредовало би и усвајало градиво, што би подразумевало да се сваком детету прилагођавају садржаји и брзина усвајања истих.
Различитост би значила да ђаци једног истог одељења уче различите садржаје у оквиру градива. Школа би била по мери и могућностима детета, а не као до сада -дете по мерама школе и друштва.
Ученик усваја градиво својим ритмом, онолико колико може, без депримирања, суза и осећаја да је мање способан од других вршњака.
Психолози и други стручњаци тврде да ће горе наведеним групама деце бити продуктивније напредовање у групи вршњака, а и да ће се преостали ђаци од малих ногу навикавати да толеришу различитост, помажу другима у раду и учењу, да ће настава бити очигледнија, јер док учитељ објашњава детету са сметњама у развоју поједностављено, сва остала деца ће много брже схватати садржаје