Мени
- Почетна
- Запослени
- Ученички парламент
- Организација рада
- Екскурзије
- Кутак за родитеље
- Такмичења и успешни ученици
- Распоред школског звона
- Ђачка ужина
- Вести
- Календар
- Школска документација
- Огледни/угледни часови
- Кутак за децу
- Продужени боравак
Предмети
Вести
Важно обавештење!!!
13. Novembar 2024 20:11Поштовани родитељи, ученици и колеге,
https://brankoradicevicbujanovac.weebly.com/
Обавештавамо Вас да нас од сада можете пратити на новој адреси!!!
Panel mladih savetnika - poziv
13. Novembar 2024 19:42
Администрација
Банери
Пост
Откуда пост и чему он служи ?
Пост је божанског порекла; Божја установа и наредба. Пост је рајска установа и заповест Божја ( 1. Мојс. 2. гл. 9. и 15–17. ст). Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Господ је и сам постио четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда своју науку и посту поучавао своје бројне следбенике (Мт.6.16-18); Постио је пре њега и Пророк Мојсеј и други Пророци. Постили су и Апостоли и сви православни хришћани кроз векове. "Пост је све Свете руководио у животу по Богу", каже Св. Василије Велики. Пост је не само Божја заповест, него и божански начин живота по речима Св. Симеона Солунског, ''Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу, нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу ''.
Прва заповест Божја у Рају била је заповест о посту, тј. о уздржању. Отуда је и први човеков грех био грех против поста. Као што у греху учествује и душа и тело, потребно је да и у врлини и ослобођењу од греха учествују обоје. Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, слављење Тројичнога Бога и Његових Светих, дакле духовне је природе. За човека то значи уздизање душе изнад тела, духовно усавршавање. Постећи, хришћани се сећају непрестано Христових страдања за њихово спасење. Прави пост има две стране, телесну и духовну. Састоји се у уздржавању од мрсне хране и преизобилних јела, али првенствено у уздржавању од рђавих мисли , жеља и дела. Пост умножава љубав и молитву и спремност на враћање свих јеванђелских врлина. Душа има два крила којима лети небу: пост и молитву. Он је лек за душевне и телесне болести и заштита од сваког демонског дејства о чему је сам Спаситељ рекао: "Овај род (тј. демони) се изгони само постом и молитвом".
Њиме се душа и тело припремају да постану храм Духа Светога. Истински духовни живот је незамислив без поста.
По времену трајања пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни пост је сваке среде и петка током целе године (сем тзв. ''трапавих седмица'', када се пост разрешава), Усековање главе Светог Јована Претече (29.авг./11.сеп. по новом календару), Крстовдан (4/27 септембра по новом календару) и Навечерје Богојављења (5/18. јан. по новом календару). Вишедневни постови су они које је Црква установила пред велике празнике и има их четири:
o Свети Велики или Часни пост – Четрдесетница
o Божићни пост
o Богородични или Госпојински пост
o Пост Светих Апостола
Сви ови постови посебно су обележени у Календару Српске Цркве.
Правила поста
Црква учи да је пост важно средство за духовни и телесни живот и здравље. Телесни пост не користи ако није везан са духовним постом каже Свети Јован Златоусти:
,,Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког - благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње’’.
На питање: Која је мера поста? Свети Василије Велики одговара:
,, У духовном посту мера је једна и важна за све - потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, патили око спремања омиљених и скупих јела’’.
Постоји неколико начина поста:
1. када један пут у току дана узимамо храну без уља и вина, и то претежно не кувану, суву - тзв. сухоједење,
2. када узимамо храну, такође без уља и вина, више пута на дан али кувану у водом - тзв. пост на води,
3. када узимамо храну која је спремана са уљем, више пута у току дана. Код оваквог начина поста можемо користити вино и алкохолна пића, у одређеним количинама, ракове, лигње, шкољке и остале рептилије - ово је тзв. пост на уљу и вину, и
4. када узимамо храну која је спремана са рибом, такође више пута у току дана - тзв. пост на риби;
Значи за време поста се уздржавамо од употребе меса и месних прерађевина, млека и производа од млека и јаја, на за то одређено време.
Васкршњи пост
Овај пост се још зове Света четрдесетница или Часни пост. Васкршњи пост траје седам недења. Уз овај пост Црква везује и пост Страсне седмице, у спомен страдања и смрти Господа нашег Исуса Христа. У току овога поста не једемо месо, сир јаја, рибу ни уље. Само се суботом и недељом разрешава уље и вино. Разрешење на уље и вино бива још и на Обретење главе Св. Јована Крститеља и на Младенце. Рибу, пак, једемо само на Благовести (уколико не падне у Страсну седмицу) и на Цвети. Ако Благовести падну пре Цвети, дан пред Благовести разрешава се на уљу и вину ( Типик, 32 гл ).
Прве недеље Часног поста у понедељак, уторак и среду, до свршетка Свете литургије пређеосвећених дарова, православни хришћани не узимају храну. Ко то не може једе хлеб и течност (чај или компот) и то после вечерње службе (све ово по разрешењу тј. благослову - дозволи духовника односно свештеника).
Велики Четвртак
Једе се једном дневно и то после свршетка Свете Литургије која почиње у 14.00 часова
(Велики типик од Николајевића, гл. 16).
Велики Петак
Не окуша се ништа (по благослову разрешење на хлеб и чај).
Велика Субота
По завршеној Литургији једе се хлеб и вода (сухоједеније).
Апостолски пост
Зове се још и Петровски пост. Дужина овог поста је промењива и траје од Недеље Свих Светих до Петровдана. Током овог поста у среду и петак једу се само јела кувана на води, без уља, а у остале дане седмице разрешено је на уље и вино, суботом и недељом може и риба.
Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље и једемо једанпут дневно. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, разрешени су уље, вино и риба (Типик,гл.33).
Богородични пост
Зове се још и Успенски или Госпојински. Овај пост траје 15 дана. По строгости овај пост долази одмах иза Васкршњег. Током целе седмице спрема се храна на води тј. без уља. У суботу и недељу храна је са уљем и дозвољено је пити вино. Разрешење на рибу у току поста бива само на Преображење Господње.
Божићни пост
Пошто црквени устав сматра Рођење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такође 40 дана.
По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго се пости само у среду и петак. Понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уљу и вину, а суботом и недељом и риба. Од 20. до 24.децембра (од 2. до 6. јануара по новом календару) пост постаје строжији и нема разрешења на рибу.
Најстрожији пост је 24.децембра (6. јануара по новом календару), уочи Божића, то јест на Бадње вече (Типик, под 14.нов.).
Среда и петак, преко године, посте се без уља, уколико није разрешено друкчије. На празник Усековања главе Св. Јована Крститеља, Воздвижења Часног Крста и на Крстовдан је најстрожи пост; ко може, тога дана једе једном дневно, без уља и разуме се, без вина. Уколико празник Крстовдан падне у суботу или недељу пост не бива - једемо уље и вино (Велики типик, правило за 5.јануар).
Како је Црква одредила дане у које треба да се пости, тако је исто одредила данекада је пост разрешен. И то, средом и петком, у следећим случајевима:
1. од 7. јануара до 14. јануара разрешено је на све (једу се: риба, сир, јаја, месо),
значи не пости се.
2. у седмици иза Недеље митара и фарисеја такође је разрешено на све.
3. у току сиропусне седмице разрешено је на: рибу, сир и јаја (месо у току ове
седмице се не једе).
4. Светла седмица, седмица по Васкрсу, такође је разрешена на све.
5. Духовске седмице, седмица по Духовима, такође је разрешена на све.
6. од Томине недеље до Духова, средом и петком, пости се на уљу.
7. у среду Преполовљења и среду Оданија Васкрса дозвољава се риба.
- Ако се догоди да Божић празнујемо у среду или петак тада се разрешава на све, не пости се.
- Ако се пак догоди да Петровдан или Велика Госпојина буду у среду или петактада се разрешава на рибу (пости се на риби), а у било који други дан да се догоди празновање неког од ова два празника не пости се.
У Цркви постоје и други постови. Они настају када Епископски Сабор неке аутокефалне (самосталне–независне) Цркве, својом влашћу, за своју област, наложи пост, било као редовни, било као ванредни.
Догађа се да поједини хришћани желе да своју побожност појачају на тај начин, што ће поред редовних постова, одредити још неки дан у који ће постити. Ово је лични пост. Црква одобрава и такву врсту поста, али је у таквим случајевима пожељно посаветовати се са надлежним парохом или својим ''духовником'', па и поступити по њиховим саветима.
Пост је многоцени дар Божји, прастара установа која се сачувала као отачко наслеђе и стигла до нас и данашњег времена. Усаглашен је са нашим природним и натприродним потребама; потребан је и добар (користан) нашим телима, али још више нашим душама, нашој духовности. О посту и његовој корисности за човека може се говорити и говорити, али увек само похвално. У том погледу Свети Василије Велики каже:
''Примите га (пост) дакле са радошћу. Примите сиромашни свога другара. Примите слуге ваш одмор. Примте богати њега који вас спасава од опасности преједања... Болесници примите мајку здравља. Здрави, осигурање вашег здравља... Не тврди како не можеш да постиш, наводећи као изговор болест или телесну немоћ... Знам врло добро како лекари много чешће налажу болесницима оскудну дијету и пост него разноврсност и обилност хране.''
Тако је православни пост, основан на Божанском ауторитету и озакоњен Једном Светом Саборном и Апостолском Црквом Христовом, најбоље средство да својим хришћанским животом прославимо Господа Бога и сачувамо своје здравље и своје људско достојанство. И једно и друго нам је потребно да би поново задобили, оно што смо прародитељским грехом изгубили: рајско насеље, рајски мир и блаженствујући живот у заједници са Богом, Његовим Анђелима и свима Светима. Јер по Св. Оцима: Зато што нисмо постили изгнани смо из Раја; зато треба да постимо да опет уђемо у Рај!
Пост је божанског порекла; Божја установа и наредба. Пост је рајска установа и заповест Божја ( 1. Мојс. 2. гл. 9. и 15–17. ст). Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Господ је и сам постио четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда своју науку и посту поучавао своје бројне следбенике (Мт.6.16-18); Постио је пре њега и Пророк Мојсеј и други Пророци. Постили су и Апостоли и сви православни хришћани кроз векове. "Пост је све Свете руководио у животу по Богу", каже Св. Василије Велики. Пост је не само Божја заповест, него и божански начин живота по речима Св. Симеона Солунског, ''Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу, нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу ''.
Прва заповест Божја у Рају била је заповест о посту, тј. о уздржању. Отуда је и први човеков грех био грех против поста. Као што у греху учествује и душа и тело, потребно је да и у врлини и ослобођењу од греха учествују обоје. Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, слављење Тројичнога Бога и Његових Светих, дакле духовне је природе. За човека то значи уздизање душе изнад тела, духовно усавршавање. Постећи, хришћани се сећају непрестано Христових страдања за њихово спасење. Прави пост има две стране, телесну и духовну. Састоји се у уздржавању од мрсне хране и преизобилних јела, али првенствено у уздржавању од рђавих мисли , жеља и дела. Пост умножава љубав и молитву и спремност на враћање свих јеванђелских врлина. Душа има два крила којима лети небу: пост и молитву. Он је лек за душевне и телесне болести и заштита од сваког демонског дејства о чему је сам Спаситељ рекао: "Овај род (тј. демони) се изгони само постом и молитвом".
Њиме се душа и тело припремају да постану храм Духа Светога. Истински духовни живот је незамислив без поста.
По времену трајања пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни пост је сваке среде и петка током целе године (сем тзв. ''трапавих седмица'', када се пост разрешава), Усековање главе Светог Јована Претече (29.авг./11.сеп. по новом календару), Крстовдан (4/27 септембра по новом календару) и Навечерје Богојављења (5/18. јан. по новом календару). Вишедневни постови су они које је Црква установила пред велике празнике и има их четири:
o Свети Велики или Часни пост – Четрдесетница
o Божићни пост
o Богородични или Госпојински пост
o Пост Светих Апостола
Сви ови постови посебно су обележени у Календару Српске Цркве.
Правила поста
Црква учи да је пост важно средство за духовни и телесни живот и здравље. Телесни пост не користи ако није везан са духовним постом каже Свети Јован Златоусти:
,,Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког - благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње’’.
На питање: Која је мера поста? Свети Василије Велики одговара:
,, У духовном посту мера је једна и важна за све - потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, патили око спремања омиљених и скупих јела’’.
Постоји неколико начина поста:
1. када један пут у току дана узимамо храну без уља и вина, и то претежно не кувану, суву - тзв. сухоједење,
2. када узимамо храну, такође без уља и вина, више пута на дан али кувану у водом - тзв. пост на води,
3. када узимамо храну која је спремана са уљем, више пута у току дана. Код оваквог начина поста можемо користити вино и алкохолна пића, у одређеним количинама, ракове, лигње, шкољке и остале рептилије - ово је тзв. пост на уљу и вину, и
4. када узимамо храну која је спремана са рибом, такође више пута у току дана - тзв. пост на риби;
Значи за време поста се уздржавамо од употребе меса и месних прерађевина, млека и производа од млека и јаја, на за то одређено време.
Васкршњи пост
Овај пост се још зове Света четрдесетница или Часни пост. Васкршњи пост траје седам недења. Уз овај пост Црква везује и пост Страсне седмице, у спомен страдања и смрти Господа нашег Исуса Христа. У току овога поста не једемо месо, сир јаја, рибу ни уље. Само се суботом и недељом разрешава уље и вино. Разрешење на уље и вино бива још и на Обретење главе Св. Јована Крститеља и на Младенце. Рибу, пак, једемо само на Благовести (уколико не падне у Страсну седмицу) и на Цвети. Ако Благовести падну пре Цвети, дан пред Благовести разрешава се на уљу и вину ( Типик, 32 гл ).
Прве недеље Часног поста у понедељак, уторак и среду, до свршетка Свете литургије пређеосвећених дарова, православни хришћани не узимају храну. Ко то не може једе хлеб и течност (чај или компот) и то после вечерње службе (све ово по разрешењу тј. благослову - дозволи духовника односно свештеника).
Велики Четвртак
Једе се једном дневно и то после свршетка Свете Литургије која почиње у 14.00 часова
(Велики типик од Николајевића, гл. 16).
Велики Петак
Не окуша се ништа (по благослову разрешење на хлеб и чај).
Велика Субота
По завршеној Литургији једе се хлеб и вода (сухоједеније).
Апостолски пост
Зове се још и Петровски пост. Дужина овог поста је промењива и траје од Недеље Свих Светих до Петровдана. Током овог поста у среду и петак једу се само јела кувана на води, без уља, а у остале дане седмице разрешено је на уље и вино, суботом и недељом може и риба.
Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље и једемо једанпут дневно. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, разрешени су уље, вино и риба (Типик,гл.33).
Богородични пост
Зове се још и Успенски или Госпојински. Овај пост траје 15 дана. По строгости овај пост долази одмах иза Васкршњег. Током целе седмице спрема се храна на води тј. без уља. У суботу и недељу храна је са уљем и дозвољено је пити вино. Разрешење на рибу у току поста бива само на Преображење Господње.
Божићни пост
Пошто црквени устав сматра Рођење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такође 40 дана.
По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго се пости само у среду и петак. Понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уљу и вину, а суботом и недељом и риба. Од 20. до 24.децембра (од 2. до 6. јануара по новом календару) пост постаје строжији и нема разрешења на рибу.
Најстрожији пост је 24.децембра (6. јануара по новом календару), уочи Божића, то јест на Бадње вече (Типик, под 14.нов.).
Среда и петак, преко године, посте се без уља, уколико није разрешено друкчије. На празник Усековања главе Св. Јована Крститеља, Воздвижења Часног Крста и на Крстовдан је најстрожи пост; ко може, тога дана једе једном дневно, без уља и разуме се, без вина. Уколико празник Крстовдан падне у суботу или недељу пост не бива - једемо уље и вино (Велики типик, правило за 5.јануар).
Како је Црква одредила дане у које треба да се пости, тако је исто одредила данекада је пост разрешен. И то, средом и петком, у следећим случајевима:
1. од 7. јануара до 14. јануара разрешено је на све (једу се: риба, сир, јаја, месо),
значи не пости се.
2. у седмици иза Недеље митара и фарисеја такође је разрешено на све.
3. у току сиропусне седмице разрешено је на: рибу, сир и јаја (месо у току ове
седмице се не једе).
4. Светла седмица, седмица по Васкрсу, такође је разрешена на све.
5. Духовске седмице, седмица по Духовима, такође је разрешена на све.
6. од Томине недеље до Духова, средом и петком, пости се на уљу.
7. у среду Преполовљења и среду Оданија Васкрса дозвољава се риба.
- Ако се догоди да Божић празнујемо у среду или петак тада се разрешава на све, не пости се.
- Ако се пак догоди да Петровдан или Велика Госпојина буду у среду или петактада се разрешава на рибу (пости се на риби), а у било који други дан да се догоди празновање неког од ова два празника не пости се.
У Цркви постоје и други постови. Они настају када Епископски Сабор неке аутокефалне (самосталне–независне) Цркве, својом влашћу, за своју област, наложи пост, било као редовни, било као ванредни.
Догађа се да поједини хришћани желе да своју побожност појачају на тај начин, што ће поред редовних постова, одредити још неки дан у који ће постити. Ово је лични пост. Црква одобрава и такву врсту поста, али је у таквим случајевима пожељно посаветовати се са надлежним парохом или својим ''духовником'', па и поступити по њиховим саветима.
Пост је многоцени дар Божји, прастара установа која се сачувала као отачко наслеђе и стигла до нас и данашњег времена. Усаглашен је са нашим природним и натприродним потребама; потребан је и добар (користан) нашим телима, али још више нашим душама, нашој духовности. О посту и његовој корисности за човека може се говорити и говорити, али увек само похвално. У том погледу Свети Василије Велики каже:
''Примите га (пост) дакле са радошћу. Примите сиромашни свога другара. Примите слуге ваш одмор. Примте богати њега који вас спасава од опасности преједања... Болесници примите мајку здравља. Здрави, осигурање вашег здравља... Не тврди како не можеш да постиш, наводећи као изговор болест или телесну немоћ... Знам врло добро како лекари много чешће налажу болесницима оскудну дијету и пост него разноврсност и обилност хране.''
Тако је православни пост, основан на Божанском ауторитету и озакоњен Једном Светом Саборном и Апостолском Црквом Христовом, најбоље средство да својим хришћанским животом прославимо Господа Бога и сачувамо своје здравље и своје људско достојанство. И једно и друго нам је потребно да би поново задобили, оно што смо прародитељским грехом изгубили: рајско насеље, рајски мир и блаженствујући живот у заједници са Богом, Његовим Анђелима и свима Светима. Јер по Св. Оцима: Зато што нисмо постили изгнани смо из Раја; зато треба да постимо да опет уђемо у Рај!
Пројекат Наша Школа (nasaskola.rs) © Академија Филиповић
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај