Легенде о Светом Сави

Како се родио Свети Сава

За време зидања Студенице допадне се цар Немањи нека врло лепа девојка из околине и он зажели да је добије. Кад то сазнаду калуђери, који су се однекуда такође били ту док се манастир зидао, реше да га сачувају од греха. Одмах наруче да дође царица, кажу јој зашто су је позвали и у вече је подметну цару уместо оне девојке. Цар мислећи да је то она девојка проведе с њом до зоре. У зору му она потражи златан прстен с прста, да би га се имала по чему сећати, и он јој га даде. За три године градећи манастир Немања никако није ишао кући, нити је виђао царице. А она девет месеци после оне ноћи роди мушко дете. Кад чује Немања, да је царица родила, поручи јој да га не чека, јер ће је, ако је затече код куће, за неверство погубити. Али га она није послушала, него кад дође цар кући она му показа прстен и исприча све, како се била договорила. Мушко дете, које се Немањи тад нашло, био је Свети Сава.

Свети Саво и Свети Паво

Свети Паво био је брадат, а ђаво се претвори у девојку, оа му рекне: „Обриј браду, Павле, па ћу поћи за те и поникнуће ти златна брада.“ Кад Свети Паво почне бријати браду пред њега је падала златна длака, а на бради обријаној ницала је свака длака као пасија, мачија, крмећа и свака друга. А кад виде Свети Павле каква длака ниче на његовој бради, он отале побјегне у мрачну земљу са половицом необријане браде. Тамо у мрачној земљи Свети Павле прокуне ону земљу, гдје га је ђаво преварио, тако да се у тој земљи не може ништа множити, ни плодити. Онда Свети Саво пође у мрачну земљу Светом Павлу, да скине клетву са те земље и да измами благослов од њега. Свети Саво, кад пође тамо, поведе и понесе собом: луча, пијетла, мачку, и кобилу, која је имала ждријебе. Ждријебе свеже на вратима мрачне земље, кад се буде враћао, да кобила нађе лакше прави пут.Кад је Свети Саво дошао у мрачну земљу, упитао је Светог Павла: „Може ли се овде ноћити?“, а Павле му одговори: „Може се ноћити, али ће те обладати миши и пухови.“ А Свети Паво рекне: „Ти мене пусти, па се не бој за ме.“ Свети Павле пусти Светог Саву да ноћи. Потом пошаље своје момке, да пазе шта ће бити са њим, кад га обладају миши и пуси. Кад момци погледају, а Свети Саво пустио двије звјерке, те једна мише дави, друга пјева а луч им свијетли. Кад кажу Светом Павлу, како је код Светог Саве, он није могао вјеровати, него сам оде. А кад виђе то, благослови ону земљу, где је све то постало, да се тамо све множи и плоди.Онда Свети Саво, кад чује тај благослов, узјаше на кобилу, која зна гдје је ждријебе остало, те наже бјежати. Свети Павле сјети се, да је то Свети Саво измамио благослов, те потече за њим у поћеру. Пошто се Свети Саво помоли Богу, створи се оструга, те се Свети Саво у њу запетља. Потом се опет Свети Саво помоли Богу, те Бог пусти велику воду, која се одонда прозове: „Сава вода“. Тако га Свети Паво не може достигнути, већ Свети Саво оде здраво у своју земљу.

Свети Сава, младић и старац

Ишао Свети Сава са ђаком и сретну једног врло лијепог момка. „Помоз Бог, оче!“ – „Бог ти помогао, момче!“ Кад прође момак рече Свети Сава: „Бог му брже душу примио!“ Идући даље сретну једног дједа. „Помоз Бог, дједе!“ – „Бог ти помогао, духовниче!“ Кад прођоше мимо дједа рећиће Свети Сава: „Да Бог да, овај дјед живио још двадесет година!“ Томе се ђак чудио, па ће запитати Светог Саву: „Што ти рече ономе момку, да му Бог душу брже прими, а ономе дједу да још живи двадесет година?“ На то ће му Свети Сава: „Богме, онај момак није ништа грешан, а онај дјед има доста гријеха, па би се могао опростити.“

Свети Сава брани хришћанску вјеру

Био један човјек пустињак, по имену Паво који је, живећи дуго сам, измислио друкчију вјеру но што је наша хришћанска. Кад је добро смислио, стане позивати народ да прелази у ту нову вјеру, казујући да га је Бог зато намијенио и послао и да је главом Свети Паво. Народу се допане та његова вјера и почну је сви примати. Кад је народ највише прелазио у ту Павину вјеру, види Бог, да с народом хришћанским неће бити добро, па пошаље на земљу Светог Саву. Свети Саво узме у руку сабљу, стане на пут и није дао народу, да иде до Паве, а и лијепо му је говорио да се не вара. Народ упозна свеца и поверује му, па се врати кући. Кад је народ престао ићи Пави, спреми се Свети Саво на пут. Понесе са собом мачку, ороза и крух. Пред ноћ дође у кући Пави и лијепо га замоли, да га прими на конак. Паво рече, да ће имати госта, па да га не може примити. Свети Саво почне га лијепо молити и по Богу братити, да не зна пута И да је уморан па да му да гђе год да дође под кров. Паво, видећи пред собом поштена човјека, рече му, да има једну собу, али да има у њој доста миша, па се боји зла.

Свети Саво му одговори, да се миша не боји. Слуге онда уведу Светог Саву у собу и оставе га. Кад у једо доба ноћи чује Паво ороза, како запјева. Кад га је чуо и трећи пут, устане Паво пробуди слуге и рече им: „Ја сам ноћас сањао, да су миши онога сиромаха свега појели, само су му кости остале; идите и закопајте његове кости у гробље.“ Кад слуге отворише врата,“ за њима дође Паво, па завири у собу, али гле чуда: види рпицу миша, мачка покрај њих спава, а ороз се попео на кревет и дјева. Свети Саво рече слугама из буџака: „Добро јутро!“ Кад је Паво угледао то чудо приђе Светом Сави, замоли га, да му да мачку и ороза, а он ће му дати колико год заиште новаца. Свети Саво му рече: „Немој ти више народ звати у ту своју вјеру, па ћу ти дати.“ Паво му обећа поштено, а светац му даде онда и мачку и ороза. И ето видиш, тако су до данас остале двије вјере: наша хришћанска и нова Павина крањска.

Свети Сава и Свети Никола

Једном су путовали Свети Саво и Свети Никола па омркну у неком селу и замоле у једнога згодна човјека за конак. Богаташ им не шћедне дати, а Свети Саво узме златан пехар и даде га богаташу. Онда пођу даље да моле за конак у другога. Други који је био сиромах пусти их, те Свети Саво и Свети Никола ноће у њега. Кад ујутру устали да иду, дозове Свети Саво сиромаха и његово дијете, па рекне оцу: „Или то дијете баци у воду, или убиј „. Сиромах се зачуди шта му то светац каже, па не шћедне одмах послушати, јер му бијаше жао свога јединца. Свети Саво онда рече: „Ја ћу ти га сад бацити у воду, ако нећеш ти“. „Баци“, рекне сиромах, а Свети Саво дијете за руку, па у воду! Зачуди се и сиромах и Свети Никола, па викнуше: „Шта то уради?“ А Свети Саво одговори: „Мој драги, кад ће те ово дијете под старост и палити и жарити, и красти и робити, бити, па те и убити боље је да оно сад умре“. Сиромах, кад то чу, смири се и ућута. Послије тога Свети Саво и Свети. Никола оду даље. Путем упита Свети Никола Светог Саву: „Ја што ти даде ономе богаташу златан пехар, кад нас није примио на конак?“ Свети Саво му одговори: „Он ће се напити из онога пехара па ће се отровати“.

Свети Сава, мачка и ријека Сава

Свети Саво отишао је од куће још као дијете. Оставивши оца и матер, кријући оде у Свету Гору и ту се покалуђери. До неколико година чује да му је отац умро. Саво помисли у себи: „Види, шта би; – отац ми умрије, а није ми оставио благослова“. Лијепо се смисли да оде до своје браће и породице, да се види са свима и да се помоли Богу на очевом гробу. Тако и уради. Обиђе браћу и поклони се очеву гробу. Опростивши се с браћом, крену у свијет да мало путује у жалости. Тако путујући, једно вече, дође на конак у неку пустињу и ту затече још неких мусафира, међу којима је био и Свети Јован. Свети Саво упита домаћина: „Може ли се преноћити?“ Домаћин му одговори: „Може духовниче, ја!“ Свети Саво сједне уморан и поче разговор о свему и свачем. Мада је Свети Саво познао Светог Јована, ипак се не каза ко је, ни одакле је. Домаћин спреми вечеру. Устану, помоле се Богу и вечерају. Послије вечере, домаћин унесе у кућу онолико сандука, колико је имао мусафира и показа сваком гдје ће који спавати. Свети Саво упита домаћина: „А, јер домаћине не простиреш сламу? Боље је!“

Домаћин му одговори: „Ама, духовниче, не знаш колико овдје има некакве ситне живине, па кад уноћа хоће да изједу човјека“. Свети Саво насмија се и рече: „Знам шта је, то су мишеви“. Тако мусафири легоше у оне сандуке, а Свети Саво оста сједећи. Кад би неко доба ноћи, навалише мишеви па гмижу са свију страна. Свети Саво помоли се Богу, скиде рукавицу с руке, баци је, а од ње се створи мачка. Скиде и другу па баци, док се од ње створи и друга мачка, па обе навалише на мише. Удри, хватај и дави, па све забацују на једну камару. Тако до зоре многе похватају и подаве. Кад устаде домаћин и мусафири, имају шта и видјети! Зачудише се кад чуше да Свети Саво није никако спавао већ читаву ноћ сједио. Још више се зачудише кад видјеше оне двије непознате звјерке и кад чуше да су оне подавиле сву ону велику гомилу мишева. С тога упита Свети Јован Светог Саву: „Духовниче, какве су оно звјерке?“ „Мачке“, одговори Свети Саво. „Па откуд оне овдје?“ „Створио их Бог, од мојих рукавица“, вели Свети Саво.“ Па зар су оне подавиле ону живину?“ „Јесу“, вели, „оне ће сву ту живину за неко вријеме које похватати, које расплашити, тако, да ће се ријетко која моћи видјети!“. Свети Јован помилова мачке благосиљајући их: „Да сте од Бога благословене, и у свакој кућици од користи!“ Пошто свану и сунце ограну, Свети Саво се опрости са мусафирима, захвали домаћину и крену даље. Свети Јован, разговарајући послије са мусафирима и домаћином, рече, да онај што је ноћио није нико други до Свети Сава, пошто је њему дао Бог да може велика чудеса стварати по земљи. Кад то чу домаћин, замоли Светог Јована, за кога је мислио да је калуђер, да иде с њим и да врате Светог Саву, па да га барем угости као што ваља.

Свети Јован послуша домаћина и похитају да стигну Светог Саву. Свети Саво, као светац, знао је да ови иду за њим и шта хоће, али се није могао враћати. Опет жао му их бјеше уцвијелити, па смисли и помоли се Богу, да се куд год он прође провали дубока ријека и да тече за њим да га тако она двојица не могну стићи. Тако Свети Саво, молећи се Богу, прекрсти се и ману својом штаком, а вода одмах појури, и то беше права ријека. Кад то виђеше Свети Јован и домаћин још се више зачудише. Стану и помоле се Богу, а Свети Јован рече: „Саво, Саво, благо теби и твојој души! Ти си велики код Бога, кад чудеса ствараш на земљи! Дао Бог и овај се твој пут звао твојим именом.“ Тако се дуж цијелог Савина пута створи ријека која се назва Сава.

Свети Сава и кириџија

Ишао Свети Сава по земљи са момком, па сретне једнога човјека, где гони кола и волове. Замоли га, да пренесе преко воде њега и момка но он не хтједне. У том сретне сиромашна човјека, гдје гони на коњу товар брашна. Рече му Свети Саво да пренесе њега и момка преко воде. Сиромашак отовари брашно и пренесе их обојицу. Пошто пођу даље запита момак Светог Саву: „Шта ће Бог дати ономе човјеку, што гоњаше кола и волове, па нас не шће прењети преко воде?“ Свети Саво рече: „Под кућом има крушку, па ће запети кола и волови за њу и извадиће пун ћуп дуката испод ње; но залуду – не морему душа отићи у рај колико море ли конопац у иглу! “ Пита га момак опет: „Шта ће Бог дати ономе сјеромашку, што отовари брашно, па нас пренесе?“ Свети Саво му рече: „Код куће има једно мушко дијете па умрло; оно ће му брашно приспјети мученицима, ама ће душа онога дјетета у рај! „

Свети Сава и удаваче

У старо време, кад су кроз народ свеци ишли удружи се Свети Сава са једним светитељем. Они су обилазили села и градове. Једном дођу у кућу веома богату. У кући била је удавача девојка добра, предусретљива, и сваком је била готова добро да учини. Девојка је путнике радо примала на конак. Шта је год имала најбоље, то им је за вечеру дала. Уморне путничке ноге опрала је и одмах им прострела душеке. Кад је зора сванула, дигла се девојка, спремила прекусак, забркала кафу и спремила воду у љегену да мусафири умију лице. Кад су из куће одлазили, рекне Свети Сава девојци: „Е, девојко, Бог ти црну срећу дао!“ Девојка се изненади. Овај светац, друг Светог Саве, сав цепти од љутине, само не може пред девојком ништа да му каже.

Дођоше у једну другу кућу. Куцају а нико им не отвара. Свеци су већ хтели да пођу, али се доскора чу тресак по обору. Отвори им крмељива, поцепана и каљава девојка. Девојка им ништа не рече. Они дођоше код огњишта. Колико је девојка лена била, поче великом куком да дохваћа за госте троножне столице. „А де ти је мајка, девојко?“ питао је Свети Сава. „Отишла је у чаршију да купи луча. Шта ви хоће моја мајка?“ набусито говораше девојка. Видеше свеци да немају шта чекати и дигоше се да иду. На вратима од обора окрену се Свети Сава девојци и рече: „Е, девојко, Бог ти дао белу срећу!“ И отидоше. Другар Светог Саве толико се наљутио, да више није хтео да иде са њим. Он му је почео да говори: „Ово ли ти је правда што је народу делиш! Оваквих праведника досада ко памти? Шта би требало да оној првој кажеш: Бог ти дао белу срећу, а ти црну; а овој црну, а ти рече белу. „Чекај још мало да изађемо изван села, па ћу ти казати зашто.“

Кад су били у једном пољу сами, седоше да се одморе. Свети Саво почне да му говори: „Да сам казао оној доброј: „Бог ти дао белу срећу,“ а она онако добра и љубазна, они би се двоје осилили, па не би на небо ни на Бога погледали. Кандило у њиховој кући не би се никада упалило, а сиротиња никада не би се до врата смела приближити. Цео свет би им шер видео. А овако: она добра, а он зао, па зло и добро сносиће се. А оној другој да јој се зли друг даде, а она онако црна и јадна, онда би било црно без белога. Овако ће зло и добро да се подносе. Тако треба; нигде два добра, нигде два зла…“

Свети Сава разлучује правду

Био један човек пука сиротиња. Тако једанпут га наћера глад, те узајми од једног сељака торбицу кукуруза и пође у млин да их самеље и дјецу задрами, да не скапљу од глади. Кад дође у млин, али један засуо прије њега пшеницу и меље, те га не хтједне пропуштати, да оно мало кукуруза самеље, него мораде причекати док он самеље своју пшеницу. Пошто се пшеница самеље, оде онај човек спремати коња, да носи пшеницу кући. У том се самељу и кукурузи онога сиромашка. Сиромашак замоли онога човјека, да метне и његову торбицу на коња до куће. Човјек узме торбицу, те је метне на коња и тако обојица пођу кући. Кад сиромашак буде на домак својој кући, заиште од њега своју торбу, али се онај на њега избечи говорећи: „Хаша, ти мени нијеси ништа дао“. У том се трену створи Свети Сава, па прекрсти штаком онога бездушника, те се на мјесту скамени. Онда Свети Сава рече ономе сиромашку, да узме коња за улар, па да води кући и коња и пшеницу.

Свети Сава милостиви и немилостиви људи

Свети Саво путујући као просјак од села до села дође у једно село, а људи га опазише, те дјецу подговорише да натућкају вашке на њ говорећи им: „Ето једнога просјака! Натућкајте вашке, и овако нам просјаци додијаше!“ То чује Свети Саво, те не хтједе у њих ни да иде, већ окрену другијем путем и оде у друго оближње село. У том селу свако му одмах даде, што је кадар био. Онда светац стане тијем сељацима причати, како су немилостиви људи у оном селу; те ће на поласку рећи: „Бог благословио ваше кошеве, у којијем вам је жито, а они не имали шта самљети!“ И заиста, послије тога у онијех који су му дали бијаху пуни кошеви; а они што су били подговарали дјецу да натућкају вашке, не имађаху шта самљети.

Свети Сава и слијепац

Свети Саво пролазећи кроз некакву шуму близу једног села опази краву и за њом теле. Идући даље, светац стиже у кућу једне удовице, која је имала стара слијепа свекра. Од тешког путовања Свети Сава бијаше јако уморан, те сједе и поче са старцем разговарати. Слијепац га запита: „Да ми почем нијеси видио крај пута краву?“ Светац одговори, да је недалеко у шуми видио некакву краву с телетом. Слијепац одмах нареди невјести, да иде и види да то није њихова крава, која се изгубила прије три дана. Домало жена се врати гонећи краву с телетом. Слијепац јој онда заповједи да што ручку зготови, а док је она кухала он се једнако са свецем разговарао. Послије ручка Свети Сава пође да иде. Слијепац онда нареди невјести: „Полиј овом сиромаху комад хљеба и једну шаку сира, јер не знам гђе га може конак затећи.“ Жена учини као што јој свекар заповиједи. При одласку Свети Сава рече слијепцу: „Кад си тако добар, Бог ти очињи вид опет отворио! “ И чим је светац отишао, слијепац је одмах прогледао.

Свети Сава у просјацима

Преобуче се Свети Сава у просјачко одијело па пође по свијету да окуша људе. Тако дође једном просјаку, који није имао нигђе ништа, под драгим Богом, него је био сав у живој рани, гђе су се били и црви закотили. Кад га Свети Саво замоли да му што удијели, просјак му рече: „Ја ти немам ништа дати до ових црва“, па се маши руком, те извади из ране пуну шаку црва и даде просјаку Сави, јер је знао да не ваља просјака одбити. Свети Сава прими црве, који се у његовој руци претворише у жуте дукате. Он их врати болесноме просјаку, па се за њ помоли Богу и спасе га муке и невоље.

Свети Сава као лекар

Путујући по земљи Свети Сава сврати у једну кућу да преноћи. Домаћин, неки добар човек, лепо га прими. Од укућана имао је само жену, која је била веома зла. Она, по несрећи, није била код куће, кад је њен муж примио Светог Саву на конак, него је дошла мало после и почела да виче на мужа, што је примио незнаног путника. Кад је муж од ње затражио вечеру за госта, она рече: „Камен му за вечеру“. Муж се дигне и после дужег претурања нађе само једно јаје, које у врућем пепелу испече и пружи госту. После тако малене вечере муж затражи од жене постељу за госта, нашто му она напрасито одговори: „Камен му постеља.“Кад је муж молио, да му да бар јастук под главу, пошто му не да постељу, она му као и пре, одговори: „Камен му под главу. “ Гостољубиви домаћин замоли госта, да се на њега не љути, што не може од жене да га угости онако, како би требало. Ни домаћин ни жена нису знали ко је тај њихов гост.После вечере Свети Сава легне на камене плоче поред ватре и немајући ништа друго да метне под главу, узме камен. За љубав госта и домаћин легне до њега, а жена се сама испружи на постељу мало даље од њих. У нек доба ноћи жени се развије пупак, па да умре од болова. Тада јој се отворе очи и она у путнику позна Светог Саву. Не могући више да поднесе муке и болове, она почне молити Светог Саву, да се смилује на доброту и гостољубље њеног мужа и да је исцели. Свети Сава се смилује и она оздрави.

И данас, кад се коме развије пупак, онда нека старија жена метне средњи прст десне руке на пупак болесника, мало притисне и почне полако да обилази болесника, да завија пупак, при чему изговара ове речи као неку молитву: „Свети Саво, зави пупак! Не порад зле жене, него поред добра човека. Камена вечера, камена постеља, камен под главу!“ То се три пута понови, а пре тога постави се јаје у ватру, да се испече и да се болеснику да га поједе. После тог народ верује, да болеснику мора бити лакше.

Свети Сава бродар

Свети Сава знао је све занате, али му је био најмилији бродарски. Он је изабрао тај занат, што је и сам Христос био бродар, који је и Светог Николу научио томе занату. Али њих сва тројица различно су владали својим занатом. Тако је Христос на својим лађама превозио свијет сједног краја на други, Свети Никола спасавао је људе на лађама, а Свети Саво топио је грешне људе са својих лађа, па их је стога намјештао на оним мјестима где су живели велики грешници. Кад год би Свети Сава пошао с лађом на море, ударила би страшна бура, која би потопила и лађу и све путнике у њој. Тако је Свети Сава тријебио грешнике са земље.

Црно језеро

Путујући Свети Саво по Језерима дође у неки манастир на конак. Ту били неки калуђери, који су завидели Сави што је штован у народу, па се здоговоре да му потуре једног пијевца у торбу, само да би му нањели пакости.Кад ујутру пође Свети Саво даље, они га зауставе и почну викати, да им је украо пјевца. Свети Саво стане им говорити: „За Бога, браћо, како бих ја то учинио! “ А они упут, па у торбу: “ А да шта ти је ово?“ Свети Саво кад виђе, досјети се, шта су калуђери шћели, па махну својом штаком и рече: „Да Бог да се сад све ово у Содом претворило!“ Тога часа Бог нареди, нестаде и калуђера, и манастира, и свега што је ондје било, но се створи једно црно језеро. И то је језеро увијек једнако, нити му вода придолази, нити отјече; а нико не смије у њега загазити.

Свети Сава и властелин

Свети Саво путујући по свијету дође пред једну цркву, те стане од човјека до човјека у име божје молити, да му што удијеле. Који људи бијаху побожни, даваху му. Светац дође тако пред једног властелина, те и њега стане молити, да. му што удијели. Властелин бијаше неваљала срца, те ће му рећи: „Вуци се одавде, не даду ми се таки с миром ни Богу молити. Ако ти што фали, кући ми дођи!“Послије свете службе властелин узјаше на коња, те са слугама оде кући. Светац узастопце пође за њим. Кад дође властелиновој кући, опет стане молити да му што удијели. Властелин разјарен зграби батину да свеца удари, али Бог нареди, те му се рука згрчи и у њој батина остаде. Светац видећи шта властелин хоће, пође не обазирући се, а властелин за њим пошаље своје слуге, да га моле да се врати, обећавајући му небројено благо. Светац се врати у двор властелину. Властелин клекну пред њега говорећи: „Опрости ми угодниче божји, што сам те увриједио, и моли се Богу, да ми се рука исправи, даћу ти небројено благо!“ Светац му рече: „Ја ти блага не желим, а ако ћеш према сиротињи од сада бити добар, рука ће се твоја исправити.“ Властелин се од срца покаја и обећа, да ће охолу своју нарав промјенити и за сиротињу бити бољи. Чим је то изговорио, Бог нареди, те му се рука исправи. Од то доба властелин је за сиротињу био добар и у томе се гријеху поправио.

Свети Сава и грешник

Био један јако злоговоран и небесан чојек, богопсовац, те једне ноћи о Светом Сави, кад је највећа цича зима била, дођу ђаволи, Бог буди с нама, по њ. Замотају га у поњаву, с којом се покрио, изнесу га на баџу па ш њиме фију у најдубљи вир у Корани. Ћапе га два међу се, један за руке, други за ноге, па све неколико пута забури га у воду, а онда опет извади. У поље дошао најстарији враг. Намјести велики усијани наковањ крај воде. Замахнувши над наковњем тешкијем гвозденијем батом центењаком, заповиједи онима, што га шмурају, да му га донесу. Истом, што су га донијели и да ће ш њиме на наковањ, али наједном сину све око њих, чисто им се очи забљештише. Док се само оком хитише и обазријеше, угледаше од злата чојека, у саму златноме одијелу, са златнијем крстом у руци који се сјаје као сунце жарко. То је био Свети Сава. Он само мало златни крст уздигну и према њима ману, а ђаволи дрекнуше и од човјека на страну скочише. Свети Сава рече: „Немојте га више! А ти грешниче знај, да се Светом Сави ражалило на твоју ситну дјечицу и кукавну жену, па те за овај пут измолио у Милостивога Бога. Зато се покај и окани сваке небесије, па и саме помисли на зао говор. Иначе ће ови опет доћи по тебе и заслужена казна неће ти се више моћи опростити.“ Чим је то Свети Сава изустио, нестане га, а ш њиме и оног сјаја и блијеска. У исти мах и ђаволи поскакаше у вир корански и нестаде их. Чојек се прекрсти, вјерно помили свемогућем Богу и Светом Сави, захваљујући искрено на великој милости и дару њихову. Покаја се за тешке прегрије своје. Оде кући, па већ кашње никад није гријешио, нит је тјерао гриоте.

Свети Сава и сиромах

Наиђе Свети Саво покрај једне сиротињске куће таман на Божоћ. Тамо кукњава, јер се чељад, са ситном дјечицом, није имала чим омрсити. Свети Саво даде онда домаћину пуну ћасу масла. Обрадује се сиромах и зафали, а жена узе масло, прикупи корица и спреми попару. Сиромах је трошио масло годину дана, а никад му није нестајало. Тек кад се пофалио једном пријатељу, поче масло да изчезава, а да се није фалио, Бог зна докле би му трајало оно масло

Свети Сава и два супарника

Заузео сељак сељаку комад земље, а оштећени дошао Светом Сави на жалбу. Кад је Свети Сава чуо и разумео жалбу, позов отмичара и посаветује га, да на леп начин врати заузету земљу своме суседу и да се помире, па да живе као рођена браћа. Кад овај никако није хтео на то да пристане, онда га Свети Сава одведе у један плодни крај земље, па му рекне: „Кад хоћеш да имаш што више земље, онда ево ти; иди, и колико год будеш данас опколио земље у овом пустом плодном крају, толико ће твоје бити; само пази добро, да ми у сунчани заход будеш тачно на овоме месту, одакле полазиш, иначе на теби главе неће бити.“

И запе отимач и грабљивац. Запе да трчи око лепог имања, из петњих жила. Те хајде да опколи и ову лепу ливаду, па и овај велики гај, па и овај воћњак, па и онај виноград, па ову њиву, па онај пашњак, па ово па оно… И тако је сиромах, без душе, трчао гладан и жедан, без одмора, вас дуги летњи дан. Сунце је већ почело за брда да запада, а он је, бедник, још опкољивао травокосне макве и густе јелаке. А кад је већ био близу места, одакле је пошао, сунце је већ било зашло. Од великог умора, он је пао и издахнуо, не дошавши до белеге одакле је потрчао..

Свети Сава и хала

Праведна судба за неке грехе казни Светог Симеуна те уђе у њ хала прождрљива. Од тога доба обичан ручак Светом Симеуну бејаше печен во и у волу ован, и у овну кокош, а у кокошчици јаје – и од свега тога иза његовога ручка не остајаше ништа. Један пут дође Свети Симеун у Хиландар, па у дугом разговору са Светим Савом огладни и стане хитати да иде да руча, али га Свети Саво вештим разговором задржи, док хала у њему сасвим не огладни и много га умори, Онда му Свети Сава пружи поскурицу, а из Светог Симеуна зину хала и обвину поскурицу. Свети Сава докопа тад халу рукама за врат, извуче је из њега и баци у море. И од тада не могаше Свети Симеун ни целу кокошку да поједе.

Светог Саву срела шљака

Кад је Свети Сава ступио у јерусалимску цркву на врата, срела га је шљака сама, а нико је није носио нити држао, те пред њега стала. Свети Саво се зачуди, Па запита свештенике, који су у цркви били: „Шта значи ово?“ Они му одговоре: „Прије неколико времена живио је овдје један владика, коме је било име Сава. Када је био при последњем часу свога живота, казао је: „Ову шљаку оставите у цркву. Из далеких земаља доћи ће свештеник истога чина, ког сам и ја. Име ће му бити Саво. Кад он ступи у ову цркву сама ће ова шљака њему поћи“. Свети Саво узме тад шљаку и донио је са собом из Јерусалима у Србију.

Свети Сава благословио мајку Светог Василија

Пошао Свети Саво кроз Попово и нађе једну ђевојку, ђе захиће воду из густијерне. Он ће у ње заискати воде да се напије. Ђевојка, чим јој је Свети Саво воде заискао, испере суд којим је воду вадила, те му даде да пије. Пошто се Свети Саво напио воде, рече ђевојци: „Од тебе изашло чисто и пречисто тијело на овај свијет.“ Касније је та ђевојка постала мајка Светог Василија Острошког.

Свети Сава и праведник

Био тако један човјек, који је био јако побожан и чисто се светачки држао. Само се нигда није исповиједао. Управ уочи дана, кад ће умријети, јави му се у сну Свети Сава и рече: „Добри човјече, ти си добар, побожан и праведан, али си само на највећу једну хришћанску дужност заборавио – нијеси се исповједао, па зато си и самог господа Бога увриједио. С тога, да нам души милостиви и свемогући Бог даде рајско насеље у дици и слави небеској, ваља нам се, поред осталијех богоугоднијех дјела, редовно исповиједати; јер иако си праведан, нијеси још онакав праведник, као онај који се исповиједа и причешћује. Свако чељаде треба занављати и снажити тијело и душу своју с пречистом крви и тијелом Христовијем.“ Послије тог сна човјек се пробуди, дрхћући као шиба, и кајући се што се није исповиједао. Сјутра дан, кад је умро, појагми се анђео и враг за душу његову. Па, збиља, иако је праведан био, ипак на кантару Светог Аранђела претегне на ђаволску страну зато, што се није исповиједао.

Свети Сава и пустињак

Путовао Свети Сава лађом по води. Дошавши под неку обалу опази човека, пустињака, где прескаче преко јаме, па кад прескочи на једну страну рекне: „Ово Богу“, а када се поврати натраг рекне: „Ово мени“, па све тако. Чудећи се Свети Сава његовом послу, запитаће, га, шта то ради, нашто му овај одговори, да се моли Богу. Ту га Свети Сава поучи, како се Богу треба молити, а не како он то чини, и научи га „Оче наш“. Свети Сава онда сједе на лађу и оде даље. Чим је Свети Сава отишао, пустињак заборави молитву, те стаде трчати по води за Светим Савом и викати: нека га још један пут поучи молитви, јер је заборавио. Свети Сава, видећи да пустињак иде по води као по суху, одговори му: „Кад тебе држи вода с том молитвом, теби боља и не треба. С тога се моли као и досад! „

Савине вериге

Кад су пренијели ћивот Светога Саве у манастир Милицу, народ је долазио са свију страна да целива ћивот и дарива га. Ко год је то чинио пошла му је свака срећа и напредак у свему и свачему. Тако дође иједан сиромашак манастиру, па не имајући чиме даривати ћивот, скине са себе своје дроњаве хаљине и замота у њих једне чађаве вериге које је понио из своје колибе, па то приложи на ћивот Светог Саве. Кад послије њега дођу у манастир богаташи, банови и кнежеви, зачудише се кад виде сиромашков дар. Један од њих срдито рече, да размотају те дроњке и виде шта је у њима. Кад виђеше шта је, одмах нареде да се и дроњци и вериге избаце пред манастир. Чим су то учинили, а ћивот светитељев затрепти и свијеће се по цркви све потрну. Сјети се народ шта је, па брже боље унесу оне дроњке и у њима вериге и метну их на старо мјесто. Пошто се сврши служба, народ поврви из цркве, али нуто чуда: нико не море да изађе! Најпослије проговори нешто из кубета: „Нико неће изићи док се не цјелују и не дарују вериге Светога Саве!“ Народ полети ћивоту и молећи се Богу и Светоме Сави побожно приступи, цјелује вериге и дарива их. Чим су то учинили, могли су изићи из цркве. То се рашчу свуда, и од тада остане да се светкују вериге Светога Саве.

Свети Сава благосиља воде

Један пут, уз часни пост, нестаде свијету посне хране, па упитају Светога Саву: „Духовниче, би ли могли што мрсно заложити, јер нам је нестало посне хране, а мрса доста на сваки крај?“ Свети Сава одговори: да је грехота мрсити из часни пост, јер је и сам Христос постио овај пост. А народ ће на то: „Знамо и ми, драги оче, да је грехота мрсити, али је љута невоља, јер немамо шта јести“. Свети Сава помоли се Богу и прекрсти воду три пута својом шљаком онда заповједи народу да не загази у воду и нахвата рибе. Гладна свјетина поврви од чуда у воду и изнесе букадар рибе, које дотле нити је било, нити је ко видио. Свети Сава научи их, да рибу испоре, оперу, па онда пеку. И тако свјетина доби нову врсту хране, наједе се, а поста не погази. Од тада је вода благословена и у њој оживела риба.

Одржавај пост

Била негдје велика српска породица, која је све постове у години постила, како спада и треба. Само јој се господар нешто дурн’о и запустио, те није хтио постити не само сриједе, петка и завјетнијех постова, већ ни већијех постова, па ни часнога. Тако је трајало дуго времена и он је у свачему све несретнији бивао. Најзад у сну изиђе преда њ човјек сав у свили и у суху злату, па му рече: „Ти, грешниче тешки, што нећеш да постиш својијех постова – даље нећеш. Ја сам ево главом Свети Сава, кога твоја кућа, осим тебе само, слави и велича постом и молитвом, па сам ти у три пута већ спасао живот, а сад ти више не могу помоћи, јер Господ Бог не може ти више милостив бити и даље подносити тако тешко безакоње“. Иза тога свеца нестане, а човјек од страха скочи и пробуди се и намах исприча својијем укућанима што је уснио. Ујутро рано изиђе, да се по обичају, умије пред кућом, а гром из ведра неба, па у врх главе, те на мјесту остаде мртав.

Свети Сава учи да се посте сриједа и петак

Идући Свети Сава путем пође до једне куће, гдје се у петак пече јање. Свети Сава искара укућане говорећи: „Зар у петак мрсите, па опет хоћете божје помиловање?“ Домаћин му одговори: „Па што да не мрсимо, – данас није никакав пост“! Свети Сава одговори: „Треба да постиш сваку сриједу и петак. Сриједу у спомен, кад су Исуса издали, а петак у спомен смрти и распећа Исусова.“ Од тада се свукуд по правом хришћанлуку пости сриједа и петак.

Свети Сава и пост

Док је Свети Сава био манастирски ђак туже га старешини, да је уз часни пост сркао млеко, и старешина поче да га прогони. То Сави додија, узе штап, дође до неког гробља, удари штапом по гробу и рече: „Помоз Бог, мртви!“ „Бог ти помогао Саво!“ одговори мртви. „Шта се држи за грешно на ономе свету?“ упита Сава. „Убилац, упаљеник и покуђеник“, одговори мртви. „А за јело?“ – „У јелу нема греха!“ Тад Саво пође напред и у пољу сусретне чобане, где пасу овце. Стигне до једне бремените чобанице девојке и назва: „Помоз Бог у девојки дете“! „Бог ти помогао учитељу Саво“, јави се из девојке дете. „А ко је твој отац? “ „Онај што тебе прогони“, одговори дете. То чуше и остали чобани, а то дочу и старешина Савин. Од тада остави он Саву на миру.

Свети Сава проклео човјека

Ухвати Свети Саво јагње, па га хитне преко цркве. Док је оно падало, овца се не беше ни с места макнула. Пошто јагње паде на земљу на ноге, Свети Саво га благослови, да прохода одмах, чим се ојагњи. Тако је бацао и остале животиње; па која је доле пала на ноге, ту је благословио, да одмах пође, а која није, тује осудио да прохода тек после дуже времена иза рођења. – Кад је свршио са свима, дође ред на човека. Али кад узе дете од жене, она ће му: „чек, Бога ти, да се не убије! “ – па отрча на другу страну цркве, те дочека дете у крило. Свети Сава се веома наљути на то, па јој рече: „Носићеш га тако у крилу најмање годину дана“. С тога дете не може проходати пре године.

Свети Сава и мајка

Умрло мајци дете јединче, а она, сирота, чула за Светог Саву, па га донела њему, да га оживи. -„Оживећу ти дете“, – рекне Свети Сава уцвељеној мајци – „Ако ми у свету нађеш ма и једну кућу, у којој нико никада није умро“. Залуд је несрећна мајка за дуго и дуго, тражила такву кућу; није могла да је нађе. Најпосле се врати и каже Светом Сави. А Свети Сава њој: „Сад си видела, да ниси само ти несрећна на овоме свету, јер нема тога који се роди, а да неће умрети. Бог даје, Бог и узима.“

Свети Сава и отац и мати с малим дететом

Донели отац и мати мало, новорођено дете у цркву, Светом Сави, и замолили га, да дете благослови, и да му да срећу. „Ја ћу га благословити, као што је и Исус децу благословио, али му срећу не могу дати само ви, родитељи његови, ако га зарана научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете упитали да добро чува своје здравље. „

Родитељи су учинили, што им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао је добар, раден, поштен, и побожан човек. То се после чуло на далеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави, те да их благословио и да им да срећу. А Свети Сава свима је одговарао као и онима првима.

Свети Сава и Свети Тома

Свети Тома је био дрводеља. Ишао је у печалбу и зарадио пун џак пара. На путу га срео Свети Сава, па га упитао: „Шта то носиш, Томо?“ -„Ивер носим, господине,“ одговори Свети Тома. „Дељао сам у једном селу, па сад носим децу да огрејем“. „Кад ти је то ивер – онда и од сада и до века нека ти буде само ивер и ништа друго,“ рекне Свети Сава, а Томин новац се одмах претвори у ивер. Од тога доба не могу занатлије да сачувају паре, јер их је проклео Свети Сава.

Свети Саво и ђаво

Састану се Свети Саво и ђаво, док ће ти ђаво упитати Светог Саву: „Шта ради Бог?“ – Свети Саво одговори: „Држи златну јабуку у руци, па некоме је дава, а неком је узима!“ Опет ће ђаво: „Може ли овај свијет проћи кроз орах?“ Свети Саво рече: „Кад Бог хоће, може овај свијет проћи и кроз иглене уши!“

Свети Сава и кириџије

Путовао Свети Сава по Херцеговини и у путу наиђе на кириџије, које су се враћале из Дубровника. Како су кириџије биле без новаца, то одлуче, да се један између њих направи мртав, а остали да замоле Светог Саву да га, по вери, опева и да им уз то подарује и мало новаца за сахрану. Учине тако, чим је светитељ дошао међу њих. Свети Сава га опева да им нешто новаца и продужи пут. Кад је светац мало измакао, кириџије почну будити умртвљеног друга: „Устани, бре! Дигни се, бре!“ „Ево остави нам светитељ новаца, имаћемо и да једемо и да пијемо“. Али се онај на све те позиве не одазивље, нити мрда. Кад су га другови после боље прегледали, имали су шта и видети: њихов друг био је заиста мртав. „А да вељу ја вама“, рећи ће један, „да ви са свецем не терате, шалу. Светац се не да преварити; он све зна и види.“

Ради, па ћеш имати

Свети Сава путујући дође у једо село, где је, по своме обичају, поучавао народ. Па ће тако у разговору рећи: „Вала, ове године биће велика неродица, – родиће, ама ће град све сатрти.“ И Свети Сава оде даље. Сад неки сељаци стану размишљати у себи: „Кад нам светитељ рече, да ће бити неродица, нећемо ништа ни сијати. А и зашто би сијали и мучили се, кад нећемо никакве вајде виђети, а оно сјемена нек нам се бар у невољи нађе.“ А други ће опет: „Божја је воља! Па и ако буде неродице, Бог је тако наредио. Ми ћемо засијати к’а и досле, па што Бог да“. И заиста те године паде велики град и сатра многе усјеве. Они, који су били засијали к’а и досле, – богме, град сатр’о велики дио, али овдје мало, ондје мало, еле, они саберу толико, да се могу прехранити док стаса нови род. А онима, што нијесу ништа засијали, текло нешто старе хране, ал’ не дотекло; те тако осташе без игдје ишта.

У том наиђе Свети Сава, па кад сазнаде шта су ови урадили, рећиће им: „Ама браћо, ако сам вам казао, да ће бити града, нијесам вам казао да не радите, јер је опет све у божјој руци. – Ради, па ћеш имати!“

Свети Сава и жена ткаља

Нека жена наместила била разбој у кући да тка. Кућа је била мрачна и ниска, те јој светлост ниоткуда није долазила. Да би јој се видело, она је метнула крај разбоја три велика драга камена. Дође Свети Сава, па је упита: „Шта то чиниш?“ „Ето ткам прођу ова три камена“, одговори му она. – „А шта би ти мени дала, да ти ја набавим лепшу светлост од та три камена?“ – упита је Свети Сава. – „Дала бих ти, вала, Бог и душа, ова сва три камена и још пуну мерницу сувих златника које ми је деда у наслеђе оставио“, одговори му жена. Свети Сава онда провали повећу рупу на спољашњем дувару, спроћу разбоја, и светлост намах уђе у кућу, и осветли је целу. – „Па то сам и сама могла учинити, али ће сад ту да улази ветар, зима, кокошке и мачке“, рекне жена. – „А ти зато овде разапни, између четири зашиљена дрвета, јагњећу кожу, без вуне, или парче платна“, – рекне јој Свети Сава, Жена захвали Светом Сави на великој доброти и одмах му да обећани поклон. Он га раздели међу сиромахе на које је прво у путу наишао, јер је знао, да ко год сиротињи дели, тај Богу узајмљује.

Свети Сава и шваља

Са просјачким штапом и торбом о врату дође Свети Сава у једну кућу и ту затече једну жену ђе шије од себе. Свети Саво јој рече: „Не шиј од себе, већ себи, па ће ти радња лакше ићи!“ Она га послуша, те почне себи шити, па јој је радња хитрије ишла. У том дође њезина кона, те кад виђе да себи шије, запита је: “ Од кога си то научила? “ -„Овај просјак, бог му помог’о, каза ми“. Онда Свeти Саво благослови шав говорећи: „Нека вам је та радња благословена, те што урадили, виђело вам се! „

Свети Сава и сељаци

Имали су неки сељаци много ораси, па кад су га обрали они су га качили сас виле на таван. Такој су се мучили дуго време да нису могли ни један да укачив. Свети Сава је туј прошија и видеја куде ги качив сас виле на таван. Они су га питали: „Па како ћемо другачије да ги качимо?“ Он ги је казаја да узнев вреће па да ги напунив сас ораси и да ги качив на таван. Сељаци су такој направили. Опет је прошија Свети Сава и питаја: „Кој ве је такој научија да радите?“ Они су казали да је прошија неки божји човек и казаја ги да такој радив. Он ги је благословија и отишија.

Свети Сава казује шта ваља, а шта не ваља радити у петак

Путовао једног петка Свети Сава. Идући тако, уморан, наврати се једну кућу, те ће замолити мало воде. Домаћица ће му нато одговорити, да мало причека. „Печем љебац данас па причекај мало, сад ће лепиња бити готова!“ И домало она извади врућу лепињу и даде Светом Сави, које се мало окријепи. Кад се у другом селу од хода уморио, уђе у неку кућу, те замоли воде. Домаћица је баш тога дана прала рубље, те заграби тиквом оне прљаве сапунице и даде Светом Сави. Овај попи ништа не говорећи, али је сваку ону жену проклео, које год у петак пере рубље,..а благословио ону која мијеси и пече љеб.

Свети Сава и маја

Ходао Свети Сава по свијету, па ђе га затекне мрак ту сврати и коначи, па сутри дан Бог и пут. Тако једно вече дође у једну сеоску кућу и затече мају ђе узаврије млијеко. Свети Саво је запита: „Али волиш што наври, али што намузеш?“ -„Богме волим што намузем,“ одговори маја. А Свети Саво прекрсти и рече: „Тако нека и буде!“ Зато се млијеко, кад узаври, враћа опет на стару мјеру; а да је рекла да воли што наври, било би га колико год се дигне у суду.

Свети Сава учио људе да граде сир

Донде, докле је Свети Сава долазио, људи умеју да граде сир на велије, јер их је он томе научио. А где није доспео, сир се троши.

Свети Сава учи како се пастрма суши

Идући по свијету дође Свети Сава до неке куће, у којој чу на тавану велику галаму, Запита једно чељаде: „Шта то раде на тавану, људи?“ „Ево има цијело јутро дижемо пастрму на таван, па никако не можемо да га умиримо, во се гица и не да се објесити.“ Свети Саво помоли се Богу, оде на таван и каза им, да се во скине доље, закоље и искасапи, па тек онда да се вјеша и да се суши.

Свети Сава гради прозоре

Пође једном Свети Сава да учи народ побожности и вјери. Идући по свијету наиђе на људе гдје са четири вола уносе свјетлост у кућу. Он их запита: „Шта радите то браћо?“- „Ево начинисмо има три дана кућу, па никако се у собама не види“.- „Три дана са ова четири вола уносимо свјетлост, па свеједнако. До пред врата се види, а кад у кућу мрак“. Свети Сава се помоли Богу те им рече: „Е, људи божји, треба начинити прозоре, – ево овако.“ Па им онда начини прозоре, а они му се много захвале.

Свети Сава и ђаци

Свети Сава био је и учитељ. Једном његовом ђаку, један пут, нестане заструг меда. Да би пронашао крадљивца Свети Сава узвикне гласно својим ђацима: „Ко је украо мед пашће му данас пчела на капу“. Кад су ђаци после изашли на ручак, онај што је украо ;био мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу, и тако је у крађи ухваћен.

Откуд главице у лука

Једаред путовао Свети Сава, па како је био много гладан угледа један струк лука и маши се да га откине. Али тек што је он пружио руку, скочи однекуда ђаво и откине струк све до земље. Бог на то нареди, да онај остатак у земљи задебља, те га Свети Сава извади и стане јести; и отада, по божјем благослову, корен лука има већу вредност од струка.

Свети Сава и ђаво у воденици

Гледао Свети Сава како се људи муче и злопате туцајући жито у ступи или мељући га на жврњу, па се сажали и одлучи, да измисли какву бољу и лакшу справу. Дуго мислио, па на једно смислио и то како да нарави воденицу, коју остави да меље на реци. Ну није могао да измисли чекетало и кош, већ су људи за дуго рукама сипали жито из врећа у рупу од камена. То је било доста незгодно, дангубно, па и опасно; јер је, тако, камен закачињао помељаре, те их мрцкарио. Једном дође ђаво у воденицу Светом Сави, и видећи како је то незгодно сипати жито, рукама из врећа у рупу од камена, покаже Светом Сави како ће да направи кош и чекетало, али под погодбом, да му Свети Сава за то да један дан у години да буде његов у воденици. Свети Сава му одреди Бадњи Дан; те за то тога дана ретко који воденичар чува воденицу, нити ће до тога дана у њој млети, јер се верује, да би и воденичар и помељари тада зло прошли.

Како је постао ужарски занат

Још кад се Бог терао с ђаволом, прискочио Богу у помоћ Свети Сава. Намајући од чега другог, Свети Сава усукао је уже од песка, и њиме је Бог савладао ђавола. Тада се још није знало за конопац, и тек га онда Бог здао да помогне људима противу ђавола, ако би се овај још који пут јавио. Ко је онда пошао за Светим Савом постао је ужар

Свети Сава греје земљу

Око празника Светог Саве дужа дан, сунце греје топлије и земља се загрејава с тога, што је Свети Сава забо у земљу ражарен ражањ.

Свети Сава благословио вино

У оно вријеме, кад је Свети Саво по земљи ходао, упути се десет надничара да беру виноград. Кад дођу у виноград рећиће старјешина: „Е, добри људи, јесмо ли сви на окупу?“ Онда почне бројати једног по једног, а себе не уброји; И други су бројали исто тако, па опет увијек девет па девет. Не. знајући шта ће, пођу путем да питају кога за изгубљеног друга. По срећи срету Светог Саву. „За Бога, свештениче, једа нам једнога друга? Пошло нас је у борбу десет, а сад нас само девет“. Свети Саво им рече, да их има десет, али они не могу да вјерују. Он им онда рече, да поскидају капе и да их преброје. Кад надничари то учине увјерише се, да их је десет. Захвалише онда светитељу од срца, а он њима рече: „Да сте благословени ви и ваш рад! Од лозова рода сребро се претворило! Винска се чаша крстом поносила! Ђе се вино пило крст се не заборавио! „