Васкрс

Велики догађај – Светло Христово Васкрсење празнује Св. Православна Црква, као највећи од свих празника. То је Празник над празницима и Победа над победама. Празник тај назива се још и Пасхом, то јест Даном, у ком се савршио наш прелазак од смрти ка животу и од земље к небу. Празник Васкрсења Христовог продужава се целе недеље (7 дана) и служба у храму се обавља посебно, свечаније, него у свим другим празницима и данима. Првог дана Празника јутрење почиње у поноћ. Пред почетак јутрења свештенослужитељи, обукавши светле одежде, заједно са вернима, при звоњењу звона, са упаљеним свећама, крстом и иконама иду око храма (обављају крсни ход), подражавајући женама мироносицама, које су ишле у рано јутро ка гробу Спаситељевом. За време крсног хода сви поју:

Воскресеније Твоје,
Христе Спасе,
Ангели појут на небесјех:
и нас на земли сподоби
чистим сердцем Тебје славити.
 

Почетни усклик јутрења чини се пред затвореним дверима храма, при чему се много пута пева тропар: Христос Воскресе…, и уз певање тропара улази се у храм. Богослужење се савршава целе недеље са отвореним Царским Вратима, у знак тога, што су сада, Васкрсењем Христовим, отворена за све врата Царства Божијег. У све дане тог великог празника ми поздрављамо једни друге братским пољубцем са речима: „Христос Воскресе!“ и одговорамо речима: „Воистину Воскресе!“ Христосујемо се и размењујемо украшена (црвена) јаја, која су символ новог, блаженог живота, који је засијао из гроба Спаситељевог. Целе недеље звоне сва звона. Почевши од првог дана Св. Пасхе до вечерњег празника Св. Тројице, преклањање колена и земни поклони се не чине.

 У први уторак после пасхалне Недеље Св црква, делећи радост Васкрсења Христовог са умрлима у нади на свеопште васкрсење, посебно чини помен умрлима, па се тај дан и назива „Радоњицеј„. Савршава се заупокојна Литургија и васељенски парастос. Од давнина се утврдило да се у тај дан посећуjу гробна места својих блиских рођака.

Осим тога, дана Васкрсења Христовог сећамо се сваке недеље (на руском недеља се каже васкрсеније).

 Тропар празника Пасхе

Обичаји о Васкрсу

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.

Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Велика недеља

Ова недеља се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа Ове седмице се у нашим храмовима врше посебна богослужења, и пожељно је да верници у њима редовно учествују. У овој недељи су нај-важнији празници Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио свету тајну причешћа, зато је добро тога дана примити причешће. На тај дан увече, читају се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи.

На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести.

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.

Васкршње славље

Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“ Тај поздрав траје све до Спасовдана. Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Фарбање васкршњих јаја

Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Хришћска симболика

Јаје је симбол обнављања природе и живота. Нарочито црвено јаје представља радост, и то како за оне који га дарују другоме, тако и ономе ко га прима. Зашто баш црвена боја? Зато, што она представља Спаситељеву невино проливену крв на Голготи. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Народни обичаји

У Србији многи обичаји су били у вези са првим јајетом, „чуваркућом“. У неким крајевима његово бојење је било праћено бајањем. Деци су такође тим јајетом мазали образе, како би им они били такође црвени, јер су румени образи значили здравље. На Косову ово јаје су називали „страшник“ јер се употребљавало као лек против страха. У неким крајевима су децу умивали водом у коју би ставили једно црвено јаје, шећер и цвеће вртике. То би се радило да би дете било здраво, слатко, односно благе нарави и да се око ње или њега врте момци, односно девојке. Такође би се детету то јаје стављало под јастук у току ноћи, а ујутру би то јаје носило у цркву и потом то јаје прво појело. Црвено јаје би иначе сви чланови породице увек прво јели, опет како би се заштитили од болести. Заштитна својства су имали и вода у којој су се јаја кувала, па и љуске. Због тога у неким крајевима постоји обичај да се љуске иситне и умесе са пшеничним брашном и тако залепе за горњи део кућног прагакако би се отерало свако зло. Црвено јаје су користиле и девојке у разним „враџбинама“ како би се удале. При извођењу тих магијских радњи, пазиле би да их момци не виде.

Обичај код свих хришћана је даривање јаја. При томе се водило рачуна да сваки укућанин и гост добије јаје са одређеном симболиком; младићи и девојке би добијали јаје с венчићемкако би пронашли животног сапутника, а девер би добијао јаје са ишараним будилником или руком са прстеном, сатом и цвећем.

У неким крајевима се спрема и обредни хлеб на који се ставе јаја. Он је намењен како деци, тако и свима који уђу у кућу да честитају празник.

Постоје и такви обичаји у Србији чија је основа веровање да јаја могу бити и лоша. Чобани зато нису јели јаја за Васкрс, јер су веровали да ће стока да оболи од „јајчанице“. Такође се пазило да деца не поједу више од три жуманцета јер се веровало да ће бити жута, односно бледа у лицу.

У западним земљама бојење кокошијих јаја већ застарева и све више се користе јаја од чоколаде или се пластична јаја напуне бомбонама. Та јаја се често скривају; наводно их сакрива Васкршњи зека и деца ће их пронаћи тек на Васкршње јутро. Такође, она се стављају у корпу напуњену правом или вештачком сламом тако да наликује на птичје гнездо.

Туцање јајима

На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.

Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама. У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака То сведочи о народној вери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли наши преци треба да осете васкршњу радост и славље.

У Србији постоји веровање да је најтврђе јаје „проносак“, односно оно кога кокошка прво снесе. Дешавало се да такво јаје деца обесе изнад ватре, тако да му врх буде на доле. Тако се садржај слије при самом врху и стврдне. Такво јаје се користило за туцање. Сама игра је једноставна: удари се врх о врх, шода о шоду и победник је онај чије се јаје не разбије. Победник добија разбијено јаје као награду, а веровало се да ће он имати више среће у наредних годину дана. Било је такође и „варања“, па се пазило да неко не подметне дрвено или „наливено“ јаје. Наиме, то је значило да се јаје напуни вуном и хлебом. Деца су се играла и тако што су јаја разбијала гађајући их из даљине металним новцем или каменом или котрљајући друга јаја (слично као у игри кликерима)

Побусани понедељак

Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васршња јаја на гроб, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.

Васкрсење

ВАСКРСЕЊЕ (мртвих) (гр. αναστασια των νεκρων, лат. resurrectio mortuorum): доктрина вере унета у цариградски Симбол вере (381. н.е.), у виду обећања и очекивања: „чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“. За Св. Апостола Павла, доказ васкрсења мртвих заснива се на христолошкој стварности: „А показујемо се и лажни свједоци што свједочисмо против Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају. Јер, ако мртви не устају, то ни Христос није устао“ (1 Кор. 15,15-16). Зато, да би оповргли предрасуду да је васкрсење Христово било само мит или сујеверје, Апостоли прибегавају извештајима „сведока Васкрсења“

(Матеј 28,9-17; Јован 20,19-25; Дела 1,22; 2,32).